Zdravo, ja sam <strong>Ivan Điković</strong>, autor, IT profesionalac, i veliki ljubitelj naučne fantastike. Pišem kratke priče i romane. Moj prvenac, SF roman <strong>Energokinetički gambit.</strong>  objavila je izdavačka kuća "Prometej" 2022 godine.

Zdravo, ja sam Ivan Điković, autor, IT profesionalac, i veliki ljubitelj naučne fantastike. Pišem kratke priče i romane. Moj prvenac, SF roman Energokinetički gambit. objavila je izdavačka kuća "Prometej" 2022 godine.

Energokinetički gambit možete da kupite u onlajn prodavnici na web sajtu izdavačke kuće Prometej do koje možete da dođete i klikom na naslovnu stranu. Knjiga je dostupna za kupovinu u knjižarama Delfi ili na njihovoj onlajn prodavnici na adresi www.delfi.rs

Energokinetički gambit je naučno-fantastična imaginacija društva i sveta u 2089. godini koja se pred očima čitaoca pretvara u antiutopiju sa apokaliptičnim završetkom.

Koristeći umereno elemente strave, avanture i akcije, autor rasvetljava ulogu misterioznih vanzemaljskih „manifestacija“ u nuklearnim incidentima koji su pratili „Projekat Menhetn”, i nesreće u Černobilju i Fukušimi. Posebna zanimljivost je razotkrivanje važne uloge jugoslovenske nauke u opažanju „entiteta“ odgovornih za brojne atomske katastrofe na Zemlji. Kolaž dramskih i kvazi-dokumentarnih zapisa uvodi čitaoca u događaje koji glavne junake, programerku Ninu i inženjera Jovana, vode u avanturu tokom koje će da proputuju tri kontinenta, upoznaju ekscentrične likove i sukobe se sa opasnim neprijateljima u borbi za život celog čovečanstva.

U nekoliko paralelnih zapleta, sudaraju se ljudska etika i želja za opstankom u borbi protiv pohlepe, korupcije i žudnje za večnim životom a u središtu svih događaja su misteriozni vanzemaljski entiteti i njihovi apokaliptični planovi.

Taj dijalektički sukob ljudske, veštačke i vanzemaljske inteligencije, dovodi anti-utopiju do neumitnog kraha postavljajući čitaocu dva pitanja: Da li je čovek zaista sposoban da uništi svet i kako izgleda granica koju mašina mora da pređe da bi postala biće?


Može li se o Đikovićevom romanu govoriti kao o opomeni? Svakako, kao što književnost i jeste opominjuća. No, dublji narativni slojevi nose drugačiju informaciju i prodorniju zapitanost – o postojanju, o onome što sam pisac definiše kao binarno stanje večnog postojanja, mahnitost i katatonija, čak i bez obzira na to o čijem se postojanju govori. Iako zahvalan za tumačenje u filozofskom, ontološkom ključu, na dugoj skali mogućih učitavanja ovaj roman poziva na antropološki pristup u dva svoja ključna podkonteksta – tehnološkom i identitetskom. Oba elementa vešto se prepliću, utiču jedan na drugi i grade novu prostorno-vremensku celinu sa uticajima koji su višesmerni u posledicama na sociološke kontekste.

Igor Rill, Istoričar umetnosti

Dugogodišnji glavni urednik National Geographic Srbija, sada zamenik glavnog urednika Politikinog Zabavnika